Krajem 17. veka, poznati otomanski putopisac Evlija Čelebija je, pišući o tadašnjem Beogradu, između ostalog zapisao i sledeće: “Vinograda gradskih ima veoma mnogo. Vinogradi počinju od južnih višnjičkih česama, tekijskih vinograda i Abazahovog letnjikovca, a prostiru se do Avalskog potoka...”
Da je vinograda i tokom 19. veka bilo svuda po Beogradu i okolo njega svedoči i jedan popis pokućstva na dvoru kneza Miloša, “Jego Knjaževskog sijateljstva”, koji je izvršen 1829. godine. U njemu je i detaljan popis podruma, a iz njega se vidi da je vinograda bilo i na Vračaru i u Ritopeku.
Verovatno su ta vina bila i vrlo dobra, jer teško da se na kneževom dvoru pilo bilo šta. A u popisu se inače navodi:
“U podrumu ima vina različita u 38 bureta i to: vračarsko crno i belo vino, smederevsko belo vino, zemunsko belo vino, ritopečko crno vino, belo vino iz Poreča, belo vino iz Nemačke (20 akova) i 2 akova bermeta; svega oko 307 akova vina…”.
S obzirom na to da je akov iznosio oko 50 litara jasno je da je knez Miloš imao vrlo bogat vinski podrum – sa više od 15.000 litara vina.
O podrumu Miloševom je očigledno brinuo pravi podrumar, i to vrlo pedantan, jer je popisao sve do poslednje sitnice, uključujući i dodatnu “opremu”:
“U podrumu ima 4 čaše duple vinske, 54 čaše vinske ordiner, 2 holbe* duple, 55 holbi od oke*, okanica teneća*, 2 natege teneće i 1 drvena kofa od tenećke za led”.
… baš sve onako kako knjaževskom podrumu i dolikuje.
*Holba je stara mera za tečnost, a ovde se najverovatnije odnosi na staklene posude-bokale, zapremine oko 0,8 litara; jedan akov (od oko 50 litara) je sadržavao 64 holbe; oka je mera za težinu koja je varirala od 1,3-1,5 kg; „teneća“ znači metalna
Izvor: putvina.rs
