Vesnik “supertoskanske bure” bio je markiz Mario Inčiza dela Roketa, koji je početkom sedamdesetih već više od dve decenije za sebe proizvodio vino koje je bilo u suprotnosti sa toskanskom tradicijom. Njegovo imanje San Gvido, nalazilo se u mestašcetu Bolgeri, na toskanskoj obali, daleko od istorijskih zona proizvodnje vina. Kamenito zemljište, u neposrednoj blizini mora, smatralo se nepodobnim za vinogradarstvo.
Posle eksperimentisanja sa nekoliko francuskih sorti, markiz je na kraju odlučio da zasadi kaberne sovinjon, čije sadnice su poticale iz velikog Šato Lafita (Château Lafite Rothschild). Isprva, vina su bila robustna, čak pomalo agresivna i gruba, ali, postepeno, Inčiza dela Roketa je usavršavao svoje majstorstvo. Godine 1965. zasadio je i kaberne fran. Stare drvene sudove u podrumu je zamenio tankovima od inoksa, a vina su počela da odležavaju u baricima od francuskog hrasta. U to vreme, u Italiji je to bilo više nego neobično.
Sassicaia, kako su nazvali novo vino, možda bi i ostalo samo vino za uzak krug markizovih prijatelja, da se u čitavu stvar nije umešao još jedan markiz – Pjero Antinori, inače u srodstvu sa Inčizom dela Roketom. Oduševljen onim što je pronašao u San Gvidu, Antinori je iskoristio svoje komercijalne kanale i vino plasirao na tržište.
Neverovatno brz uspeh Sasikaje je podstakao Antinorija da i on otpočne eksperiment u sopstvenom vinogradu u zoni Chianti Classico. Godine 1971. iz tog eksperimenta nastao je Tignanello. To je bilo prvo vino od sorte sanđoveze koje je odležavalo u francuskim baricima. Kasnije, sanđovezeu su dodati i kaberne sovinjon i kaberne fran.
Oba vina su izlazila iz okvira italijanske DOC kvalifikacije i mogla su da nose samo oznaku “Vino da tavola” (“stono vino”). To im nije smetalo nimalo, jer su vrlo brzo dosegla svetsku slavu. Legendarni italijanski vinski pisac Luiđi Veroneli im je dao nadimak “supertoskanci” i mada je proizvođačima takvih vina 1992. dozvoljeno da koriste kategoriju IGT(Indicazione Geografica Tipica)Toscana, Veronelijev naziv je ostao zauvek, a „supertoskanci” danas predstavljaju elitu vinske Toskane. Najveći broj vodećih “supertoskanskih” vina možete pronaći na domaćem tržištu, gde je prisutno čak oko 50 poznatih – “supertoskanaca”.
Izvor: putvina.rs
