U vinu se mogu osetiti najneobičniji mirisi. Da li vam se neki od njih sviđa ili ne pitanje je ukusa, često i raspoloženja. No, to je samo pokazatelj više da je vino zapravo večita tema za analizu i beskonačan izvor tema za nadmudrivanje. Uzrok ovim normalnim mirisnim anomalijama u vinu su raznorazni, od same sorte, preko načina proizvodnje, čuvanja i protoka vremena, pa do uticaja pojedinih stranih organizama i tela. Izdvojili smo 30 aroma za koje možda niste ni slutili da im je mesto u vinu. Evo privih deset.
Žvake
Mladi portugizer, posebno onaj rađen karbonskom maceracijom, crvena vina sa severa Italije mogu imati prepoznatljivu aromu žvakaće gume
Kedrovina
Specifičan, raskošan miris zna da se izvije iz vina bogatog tela koja su par godina provela u hrastovini. Znači, reč je o skupljim etiketama Bordoa, Nape, Toskane, pa je prva asocijacija kad nanjušite kedrovinu da je reč o velikom vinu.
Mirođija
Miris mirođije nije poželjan ni u svakoj čorbi, bar tako veli poslovica, pa zašto bi ga želeli u vinu? Ipak, ova aroma, koja naverovatnije dolazi iz hrastovine novog američkog barika, samo je prenaglašena aroma kokosa koji je dugo bio veoma poželjan u američkim crvenim vinima.
Pokošena trava
Travnato vino nije isto što i herbalno. Miris livade? Pa ni to. Precizno govoreći, miris sveže pokošene trave nije baš čest, a obično se vezuje uz dobra odležala francuska bela vina iz doline Loare.
Grašak
Poznato je da su novozelandski i australijski sovinjoni veoma cenjeni. Ali njihovo „zelenilo“ i svežina nisu u skladu s aromom zelenog graška, koja se najčešće povezuje uz neuspele sovinjone, ali i sorte kao što su griner veltliner i španski verdeho.
Ljuta zelena feferonka (halapenjo)
Osvežavajuća naznaka herbalnog karaktera vezuje se uz kaberne fran i kaberne sovinjon ili karmenere, uopšte crvena strukturna vina sa većih nadmorskih visina i iz hladnijeg klimata. Zanimljivo da takozvani „halapenjo“ efekat često može imati i sovinjon blan.
Nana
Još jedna osvežavajuća i poželjna aroma mnogih uspelih crvenih vina posebno primetna kod supertoskanaca, bordoških kupaža i onih kalifornijskih. Probali smo i neka domaća takva, od sorte prokupac ili sa severa Vojvodine.
Aceton
Ako ovaj miris ne dolazi sa noktiju dame u blizini, onda se u vašoj čaši nalaze lako isparljive kiseline, što je znak da vino ne valja. Pojedini vinoljupci su daleko osetljiviji na ovu aromu od drugih, što na degustacijama dovodi do rasprava i nesuglasica.
Koža starog sedla
Aroma koja u sebi nosi slast ali to nije koža koju bi ste voleli da osetite u veoma odležalom vrhunskom vinu. Ova pojava u mnogim crvenim vinima najčešće ukazuje na bret problem ili je vino jednostavno proizvedeno zastarelom tradicionalnom tehnologijom i dugim odležavanjem u bačvi.
Petrolej
Iako u prvi mah asocira na nešto odvratno, aroma petroleja zapravo je kod većine znalaca izuzetno poželjna u vinu i znak da je u čaši odležali vrhunski rizling (rajnski). Petrolej je tako čest u nemačkim vinima iz Mozela, ali ga ima i u nekim mlađim etiketama Italije i Australije.
